Žig se uobičajeno definiše kao pravno zaštićen znak kojim jedan učesnik u prometu obeležava svoje proizvode i/ili usluge, a kako bi potrošači mogli da ih razlikuju od istih ili sličnih takvih proizvoda i/ili usluga nekog drugog učesnika u prometu. Žig je u svojoj suštini simbol, i njegova osnovna vrednost je vezana za moć njegove asocijacije.
Na koji način znak postaje žig?
Dva uslova moraju biti ispunjena kako bi jedan znak stekao svojstvo žiga: (1) da je čulno opipljiv i (2) da je registrovan pred Zavodom za intelektualnu svojinu.
Čulno opipljiv je svaki onaj znak koji se može čulno osetiti te tako imamo tradicionalne znakove koji se sastoje od reči, slogana, brojeva, grafičkih prikaza ili kombinacije svih njih i netradicionalne znakove koji se sastoje od boje, mirisa, ukusa, tonova, holograma, haštaga, itd.
Da bi jedan znak stekao svojstvo žiga potrebno je da bude registrovan pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Njegovo trajanje ograničeno je na period od 10 godina računajući od dana podnošenja prijave i može se produžiti neograničeno puno puta odnosno dokle god postoji interes njegovog vlasnika da ga koristi na tržištu.
Registracijom žiga, njegov vlasnik stiče isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje proizvoda i/ili usluga na koje se taj znak odnosi na određenoj teritoriji. Drugim rečima, vlasnik žiga ima monopol nad njim uključujući i mogućnost da svakom trećem licu zabrani neovlašćeno korišćenje istog.
S druge strane, poslovno ime nekog privrednog društva je ono koje je njegov vlasnik odabrao te registrovao pred Agencijom za privredne registre. Po pravilu, Agencija za privredne registre ne vrši ex officio proveru u registrima žigova te registruje poslovno ime privrednog društva kako je i prijavljeno samo ukoliko ne postoji identično već registrovano poslovno ime ili poslovno ime koje ima manje od 3 različita karaktera a odnose se na istu delatnost.
Da li se poslovno ime može koristiti za obeležavanje proizvoda i usluga?
U praksi se neretko dešava da vlasnik nekog privrednog društva odluči da koristi svoje poslovno ime za obeležavanje proizvoda odnosno usluga na tržištu smatrajući da ima sva prava da isto koristi, s obzirom da je vlasnik tog poslovnog imena i zato ima pravo da isto koristi za obeležavanje proizvoda odnosno usluga. Nekada se ispostavi da je to poslovno ime već zaštićeno žigom te vlasnik žiga traži od vlasnika tog privrednog društva da prestane neovlašćeno koristiti njegov žig na tržištu za iste ili slične proizvode odnosno usluge.
U takvim situacijama, zakonodavstvo, ali i praksa su na stanovištu da vlasnik žiga ne može zabraniti drugom licu da pod istim ili sličnim znakom stavlja u promet svoje proizvode odnosno usluge, ako taj znak predstavlja njegovo poslovno ime koje je na savestan način stečeno pre priznatog datuma prvenstva žiga. To dalje znači da ukoliko je vlasnik nekog privrednog društva registrovao svoje poslovno ime na nesavestan način odnosno posle priznatog datuma prvenstva žiga, neće imati pravo da slobodno nastavi sa korišćenjem svog poslovnog imena na tržištu.
Dakle, kako bi se izbegle nepredviđene situacije, pre nego registrujete svoje poslovno ime ili počnete sa korišćenjem nekog znaka, uvek savetujemo da se izvrši provera u relevantnim registrima žigova te utvrdi da li je već prijavljen ili registrovan identičan ili sličan žig za identične ili slične proizvode odnosno usluge usled čega može nastati zabuna na samom tržištu.
Ukoliko vam bude bila potrebna asistencija prilikom provera ili registracije poslovnog imena i/ili žiga u bilo kojoj jurisdikciji, slobodno nas kontaktirajte.