Autori, a posebno muzičari, u svom kreativnom radu, vođeni su posebnom kreativnom energijom i slobodom. Njihov duh je, čini se, daleko nesputaniji nego kod nas “običnih ljudi“… Ta stvaralačka sloboda, potrebna za nastanak umetničkih dela, često dovodi do situacije da umetnici svoj „poziv“ ne doživljavaju kao posao. Naime, u svom umetničkom zanosu, autori često ne vode računa o nekim ovozemaljskim pitanjima, pa tako ni o pravnim propisima i regulatornim okvirima, važnim za njihovo poslovanje. Obično toga postanu svesni tek kada se stvari toliko iskomplikuju da bude doveden u pitanje i sam identitet autora.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je svakako slučaj „zaštite imena“ čuvenog Prinsa. Naime, autor pesme Purple rain, jedne od najpoznatijih pesama svih vremena, je nakon gotovo dve decenije spektakularne karijere, bio prinuđen da, sredinom devedesetih godina prošlog veka, promeni svoje umetničko ime „Prince“. Umesto da svoje umetničko ime, koje je istovremeno i njegov poslovni brend, zaštiti žigom, to je učinila njegova izdavačka kuća, koja mu je, nakon što je dospeo u njenu nemilost, zabranila da ga koristi. Prinse je tada bio prinuđen da promeni ime pod kojim nastupa, te je počeo da koristi tzv. „Love symbol“ . U znak protesta, od tog momenta nastupao sa ispisanim nazivom rob (eng. Slave) na obrazu. Može se samo naslutiti koliki je ovo uticaj imalo na njegovu kreativnost, koja je nesumnjivo ovim dešavanjem bila narušena. O poslovnoj reputaciji, dodatoj vrednosti koju stvara sam brend, da i ne govorimo.
Pomenuti slučaj je medijski bio izuzetno propraćen, što je značajno podiglo svest mnogih autora i muzičara širom sveta, o značaju zaštite umetničkog imena žigom (na svoje vlastito ime). Danas se u svetu mogu videti brojni muzičar koji su, poučeni Prinsovim iskustvom, svoje umetničko ime, pa čak i slogan po kome su prepoznatljivi zaštitili žigom.
Kad govorimo o srpskom tržištu, trend rasta interesovanja za ovakvu vrstu pravne zaštite je primetan tek u poslednjih nekoliko godina. Jedan od sjajnih primera je muzičar Coby, u čije ime je Mirkov Law podneo prijavu žiga za njegov slogan, koji se može čuti na početku svake pesme čiji je autor : „Coby, jesi ti radio traku?“. Ovakva prijava i registracija žiga, koja obuhvata kako njegovo njegovo umetničko ime, tako i njegov poznati slogan, je odjeknula u muzičkim krugovima kao pozitivan primer u praksi, te nam se sve više muzičara obraća sa sličnim zahtevima.
Posebno je interesantno da se prema do sada podnetim prijavama može videti da muzičari „starije“ generacije više prepoznaju važnost zaštite svog imena žigom, nego njihove mlađe kolege. No konstantan rast upita koje dobijamo od autora je više nego ohrabrujuć.
Prepoznavanje značaja zaštite žiga u ovom slučaju nema samo komercijalnu komponentu, koja je za sve, pa i za umetnike veoma važna, već doprinosi i većoj stvaralačkoj slobodi, jer je ne opterećuje pravno – administrativnim izazovima.
Ako se vratimo na pitanje iz naslova ovog teksta, odgovor bi glasio: Da, obavezno zaštitite svoje umetničko ime. Time ćete izbeći brojne potencijalne probleme koji mogu ugroziti vaše poslovanje, a što je važnije i vašu kreativnost.