Svi mi koji se bavimo zaštitom prava intelektualne svojine, marta svake godine setimo se godišnjice potpisivanja Pariske konvencije za zaštitu industijske svojine („Pariske konvencije“). U pitanju je prvi međunarodni sporazum u modernoj istoriji koji je regulisao zaštitu prava intelektualne svojine i do danas se smatra osnovnim i najvažnijim međunarodnim sporazumom za zaštitu prava intelektualne svojine.
Pariska konvencija je inače uvela velike novine koje su se tada smatrale revolucionarnim. Tako je, između ostalog, njom predviđeno da je svaka država potpisnica u obavezi da osnuje Upravu za intelektualnu svojinu u kojoj će stručni i kompetentni ispitivači u zakonom propisanom postupku registrovati patente i žigove. Takođe, velika tekovina Pariske konvencije je i princip zaštite prava intelektualne svojine stranih fizičkih i pravnih lica izjednačavajući ih u tom smislu sa državljanima matične države.
Iako je prošlo više od 140 godina od potpisivanja, Pariska konvencija je, posle nekoliko revizija, još uvek na snazi i trenutno je 178 država potpisalo i implementiralo u svoje nacionalno zakonodavstvo. Činjenica je da je Pariska konvencija jedan od najšire prihvaćenih i usvojenih sporazuma u ljudskoj istoriji.
Inače, 11 država osnivača Pariske unije je 1883. godine potpisalo Parisku konvenciju. Pored Francuske, Italije, Španije, Holandije, Švajcarske i drugih država koje su potpisale Parisku konvenciju, sa ponosom se sećamo da je bila i Kraljevina Srbija.