Niti jedan pronalazak u istoriji čovečanstva nije nastao sam od sebe. Uvek je on predstavljao težnju velikog broja ljudi da se reši problem koji im je pridavao velike muke dok bi samo najveći umovi tražili i pronalazili rešenja. Naravno, najveće probleme je uvek zadavala priroda sa svojim silama te su se ljudi kroz istoriju uvek trudili, a neretko i uspevali da pronađu rešenje, preko pravljenja vatre pa sve do današnjih načina za korišćenje snage i energije vetra, vode, sunca…
Jedan od takvih umova je bio i inženjer Nikola Mirkov, idejni tvorac Kanala Dunav – Tisa – Dunav, hidrosistema koji povezuje tokove reka Dunav i Tisa te predstavlja jedan od najvećih ljudskih poduhvata ove vrste ikada.
Veliki pesnik hidrotehnike, kako su zvali inženjera Mirkova, decenijama je proučavao složeni problem voda. Aktivno je učestvovao u rešavanju problema u rodnom Novom Sadu, bio je i glavni projektant odbrambenog nasipa kod Velikog Ratnog ostrva te neposredno angažovan u njegovoj izgradnji od 1929. do 1934. godine i vrlo blisko je sarađivao sa Dr Gedeonom Dunđerskim i njegovim sinovima. Nakon završetka Drugog svetskog rata je učestvovao, kao jedan od naših najvećih vodoprivrednih stručnjaka koji je i tečno govorio pet jezika, na Mirovnoj konferenciji u Parizu.
Sve vreme je opsesivno obilazio obale reka, rečica i kanala te izučavao močvare, plavljena zemljišta, lekovite vode i rečne tokove.
Konačno, nakon decenija proučavanja voda, dolazi na ideju da je jedino rešenje za Vojvodinu – izgradnja Kanala Dunav – Tisa – Dunav za koji pripreme počinju već 1947. godine.
Osnovna namena Kanala je odvodnjavanje i isušivanje zemljišta što je od suštinskog značaja za Bačku i Banat. Tek početkom isušivanja do tada močvarnog zemljišta, Banat i Bačka su postali pogodni za život i počelo je veće naseljavanje u njima.
U vreme izgradnje, Kanal je predstavljao jedan od najvećih investicionih projekata. Njegova veličina može se sagledati i kroz podatak da je za gradnju ovog kompleksnog hidrološkog sistema bilo potrebno iskopati 130 miliona kubika zemlje, dok je primera radi tokom izgradnje Panamskog kanala iskopano 179 miliona kubika zemlje.
Danas na 45-ogodišnjicu Kanala, u njemu postoje 22 kapije, 14 luka, 5 sigurnosnih kapija, 6 pumpi i 180 mostova a plovan je u dužini od 664 kilometara. Kanal zapravo predstavlja izuzetno složeni sistem kanala u ukupnoj dužini od 929 kilometara i koristi se za navodnjavanje i protiv poplava, ali i kao plovni put, za turizam, lov i ribolov.
Nažalost, Nikola Mirkov nije dočekao završetak radova na svom najvećem projektu, Kanalu Dunav – Tisa – Dunav. Preminuo je 1957. godine u Cirihu. Uz saglasnost porodice Mirkov, telo mu je kremirano a urna s pepelom preneta posmrtnim kolima kroz glavne ulice grada do Almaškog groblja. Bio je to prvi slučaj da su posmrtni ostaci kremiranog građanina svečano proneti ulicama Novog Sada radi sahrane.
„Treba se roditi, odrasti i živeti u ovoj beskrajnoj niziji. Treba dubinski i do srži osetiti ove jade s vodom i muke bez vode, tu večnu borbu sa vodom i čežnju za vodom. Ako su vlažne godine – opasnost i nesreća, ako je sušna godina – nevolja još veća. Treba proučavati i upoznati režim dunavskih voda – tu neverovatno složenu prirodu voda. Treba poznavati značajna iskustva prošlosti, i naša i tuđa.“